Evropska komisija je 08. novembra 2023. godine usvojila Novi Plan rasta za Zapadni Balkan, čiji je cilj jačanje ekonomskog rasta i ubrzavanje socioekonomskog zbližavanja zemalja u regionu. U tu svrhu je predložen novi Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan vredan 6 milijardi eura za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek kad se sprovedu dogovorene reforme.
Novi Plan rasta za Zapadni Balkan zasniva se na četiri stuba čiji je cilj:
pod uslovom da se Zapadni Balkan uskladi sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvori odgovarajuće sektore i oblasti svim svojim susedima istovremeno, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem.
na osnovu pravila i standarda EU-a, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim ekonomijama
uključujući klaster temeljnih sektora, podržavajući put Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređujući održivi ekonomski rast privlačenjem stranih ulaganja i jačanjem regionalne stabilnosti
putem Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan za period 2024-2027, što predstavlja predlog za novi instrument vredan 6 milijardi eura, naime, 2 milijarde eura bespovratne pomoći i 4 milijarde eura povoljnih kredita, pri čemu je isplata uslovljena time da partneri na Zapadnom Balkanu provedu određene socioekonomske i temeljne reforme.
Prema rečima Predsednice Evropske komisije, Ursule von der Leyen, Plan rasta ima ogroman potencijal i mogao bi udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina.
naredni koraci
Evropski parlament i Veće treba da razmotre predlog za Instrument u okviru srednjoročne revizije višegodišnjeg finansijskog okvira. Nakon usvajanja, pozvaće se šest partnerskih zemalja Zapadnog Balkana da podnesu svoje pojedinačne reformske agende sa razrađenim socioekonomskim i fundamentalnim reformama koje će provesti kako bi podstakle rast i približavanje u skladu sa Planom rasta u periodu 2024-2027. Kao neophodan preduslov, Srbija i Kosovo treba da se na konstruktivan način angažuju u Dijalogu o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije, odnosno visokog predstavnika.
prethodno usvojeni dokumenti
Podsetimo, Evropska komisija je 6. februara 2018. godine usvojila Strategiju za kredibilnu perspektivu proširenja i pojačan angažman Unije sa Zapadnim Balkanom. U strategiji se isticala spremnost Unije da primi u članstvo zemlje Zapadnog Balkana.
Nakon toga, u oktobru 2020. godine, Evropska komisija je usvojila Ekonomski i investicioni plan za podršku i približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Plan je definisao deset investicionih prioriteta koji podržavaju glavne drumske i železničke veze u regionu, obnovljivu energiju i prelazak sa uglja na druge izvore energije, obnavljanje javnih i privatnih objekata kako bi se povećala energetska efikasnost i smanjile emisije gasova s efektom staklene bašte, infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenje širokopojasne infrastrukture. Ostali investicioni prioriteti su obuhvatali veće investicije u privatan sektor kako bi se podstakle konkurentnost i inovacije, naročito malih i srednjih preduzeća i Garancije za mlade.
Izvor: www.eeas.europa.eu