Pandemija virusa COVID-19 zadesila je svet i zatekla sve sfere društva i države. Vreme koje je pred nama i analize koje nam predstoje, pokazaće šta će u konačnici pošast imati za posledice. Sve države pojedinačno i u saradnji različito reaguju na novonastale okolnosti, ustanove, organizacije, privrednici, esnafi i pojedinci, takođe. Sve u svemu, svi su u velikoj meri zbinjeni i u iščekivanju kretanja krive širenja, očekujući svetlo na kraju tunela. Čini se da je jedan zračak svakako i činjenica da glavni grad kineske provincije Hubei, Vuhan, u kome se prvi put pojavio novi virus korona, ponovo otvoren nakon 76-dnevne blokade.
Kada govorimo o zbunjenosti i iščekivanju, može se reći da se kao prve “mete” na drugoj liniji “fronta” mogu prepoznati porodica i privreda.
Porodične odnose pre svega pogađaju poremećeni međuljudski odnosi usled povećanog nivoa stresa i nervoze, kao posledica neizvesnosti i panike. Nastaju krize u emotivnim odnosima unutar porodice, a brojke koje govore o porastu porodičnog nasilja su poražavajuće.
Govoreći o privredi u kojoj vlada opšta konfuzija, kojoj kroz mere u pomoć “uskače” država koja je I sama zatečena, radeći na analizama i definisanju konkretnih mera, stanje je dosta, u najmanju ruku, nezgodno i neprijatno. Zadržati rast, sačuvati radna mesta, ostati konkurentan, pokušati diversifikaciju, preorjentisati se na “onlajn”, zadržati postrojenje, skladište, kancelarije, salone, prodajne prostore, isplanirati aktivnosti nakon krize u situaciji smanjene potrošnje i recesije…
U preseku pomenute dve “mete” realno je očekivati da će trenutna situacija, vanredno stanje, mere u toku vanrednog stanja, kao i posledice nakon svega izazvati napetosti i konflikte, sporne odnose i situacije. Neisplaćene kirije, zakupi mašina i opreme, neisplaćene plate, nemogućnost isplate dospelih potrživanja za robe, usluge i radove, koje ugrožavaju poverioce, koji su dužni nekim svojim poveriocima, bankarske garancije, menice, nagomilane rate kredita, avansno plaćen smeštaj hotelijerima, avansne isplate prevoznika, isplaćene rate ili celi iznosi turističkih aranžmana, ugovorene nabavke usluga, dobara I radova, zahtevi za razvod braka, razvodi… Dakle, u potpunosti poremećeni ortački, poslovni, porodični, imovinsko pravni, tržišni i svi drugi odnosi povezani sa njima.
Da li će svi ovi sporni odnosi zatražiti sudski epilog?
Kako će u praksi to izgledati, usled, i onako već preopterećenog sudstva?
Da li je dobra alternativa pokušaj postupka medijacije?
Medijacija je postupak koji iz okvira “ja to hoću” – teren moći i sa terena prava koji rešava spor u okviru “to mi pripada”, rešenje traži u okvirima “to mi je potrebno”, dakle na terenu potreba. Potrebe kreiraju ono što je interes svake strane koja je u konfliktu, a koji još uvek nije prerastao u sukob “bez povratka” (mada ni tada ne treba odustati od pokušaja rešenja spora mimo suda, jer je medijacija i za takve sporove nudi rešenja). Sporazum u obostranom interesu strana u spornom odnosu – konfliktu (ili sukobljenih strana) – to je cilj medijacije. Rešnje koje su strane samostalno donele, u obostranom interesu, na bazi konstruktivnog dijaloga, uz posredstvo treće neutrane strane – medijatora.
U postupku medijacije strane u sporu gotovo uvek insistiraju na činjenicama koje su dovele do istog, kao i na pisanim pravima i obavezama (zakonu i ugovoru) i govore o tome “šta je bilo”. Naročito u okolnostima u kojima je do spora zapravo došlo iz zaista nepredvidivih i potpuno neočekivanih (u nekim slučajevima i neobjašnjivih ili barem teško objašnjivih) razloga, očekivanje je da će emocije i psihička stanja kao generatori potreba posebno biti presudne za okidače sukoba. Inače je u odnosima gotovo nemoguće sporne “pomiriti”, racionalizovati i rešiti u prošlosti, te upravo zbog toga, putem medijacije, treba ih analizirati, definisati i transformisati u zajednički interes, nudeći stranama da u kratkom roku, uz male troškove u okvirima načela tajnosti, poverljivosti i neutralnosti same reše sporni odnos, koji će se odnositi na sadašnjost i svoje posledice imati u budućnosti. Događaje iz prošlosti ne možemo promeniti, ali itekako možemo dogovoriti one u budućnosti.
Shodno čitavoj situaciji, pa i ovde ispisanim redovima, čini se da će u vremenima koja nam predstoje više nego ikada biti potrebne rečenice medijatora:
“Razumem da vas je jako pogodilo (finansijski, emotivno i sl…) ponašanje druge strane u periodu koji prethodi vašem spornom odnosu, a shvatam i potrebu druge strane da tim događajima posvetimo značajno vreme. I to nije sporno. Kao što vidite imali smo priliku da i o tome dosta razgovaramo. Međutim, ja bih želeo da od vas čujem šta je to što sada može rešiti ovaj problem, šta je to što danas možemo da uradimo da bi rešili ovaj spor.
Hoću od vas da čujem rešenja koja će nam dati odgovore, ne na pitanja šta je bilo i kako je nešto moglo da bude u prošlosti, već na pitanja kako da iskoristimo pozitivne strane konflikta i transformišemo ga u zajedničko konstruktivno rešenje, gledajući u budućnost!”
Autor: Milan Krilović, medijator