Tema projekta je medijacija kao vrednost, veština i princip u medijskoj sveri. Tema je, takođe, medijacija između oštećenih pojedinaca i redakcija, u sporovima iz oblasti autorska prava, te medijacija između medijskih subjekata, ali i upotreba medijacijskih principa u novinarstvu. Svrha projekta je analiza odnosa novinarstva i veštine medijacije kao alternativnog načina rešavanja i prevencije sporova. Projekat će analizirati stepen uticaja veštine medijacije na novinarsku profesiju, prevashodno sa aspekta veština koje medijator treba da poseduje, kao lice koje upravlja komunukacijom u ovom procesu. Ciljna grupa su novinari, medijske kuće, redakcije i drugi medijski subjekti. Projekat je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine i DDOR Novi Sad. Stavovi izneti u ovoj objavi i drugi sadržaji i stavovi izneti u procesu sprovođenja ovog projekta, ne odražavaju nužno stavove donatora projekta.
Prvi aspekt projekta bavi se novinarima kao medijatorima između realnosti i njihovih aktera, s jedne, i konzumenata izveštavanja građana, s druge strane. Mediji neizbežno, nužno posreduju (sprovode medijaciju) u sukobima. Predstavnici medija definišu, oblikuju i često zaoštravaju konflikt pričama koje odluče da pokriju, onima koje izostavljaju, izvorima koje koriste, činjenicama koje uključuju, načinom na koji koriste jezik, svojim sopstvenim predrasudama. Na primer, mediji mogu podsticati polarizaciju i ekstremizam marginalizacijom određenih strana i samo citiranjem njihovih najekstremnijih članova i stavova. Ovaj posrednički efekat može biti opasan kada novinari nisu svesni svoje moći. Na naslovnim stranama srpskih dnevnika gotovo svaki šesti naslov objavljen tokom 2020. godine bio je lažna vest, pokazalo je istraživanje „Spoljnopolitičke posledice kovid-19 krize po Srbiju” koje je sproveo Savet za strateške politike (CFSP). Istraživanje koje je predstavljeno na onlajn konferenciji „Epidemija lažnih vesti“ pokazalo je da su na naslovnim stranama kao glavna tema najzastupljenije bile vesti vezane za korona virus – ukupno 26,9% i dnevna politika – 17,5%, a od velikih spoljnopolitičkih partnera najzastupljenije su bile SAD (170 puta), Rusija (84 puta) i EU (50 puta). Od ukupno 2.673 glavne teme, lažne vesti čine 16,8%. Ovakvi podaci ugrožavaju kredibilitet novinara kao esnafa, koji svakako predstavlja vulnerabilnu grupu i u drugim aspektima (ekonomski, bezbednosti i dr.) Potrebno je kroz edukaciju novinara o medijatorskim veštinama ukazati na vrednosti i prednosti primene istih u profesionalnom radu, najpre na način njihove decentracije, empatije i estetike u odnosu na potrebe, interese i emocije konzumenata medijaskih sadržaja, kao strana u postupku medijacije između realnih događaja i građana.
Drugi aspekt projekta bavi se mogućnostima rešavanja sukoba putem medijacije na tri nivoa: redakcija – oštećeni, redakcija – redakcija, kao i između medijaskih udruženja. U Izveštaju EK 2022. godine navodi se da internet mediji nisu regulisani posebnim zakonom, a postoje različiti stavovi o potrebi regulacije, posebno s obzirom na sve veće pretnje od dezinformacija. Javno dostupna statistika sa sajta Višeg suda pokazuje da je tokom 2018. godine u sudskoj proceduri bilo 1.547 medijskih sporova. Od tog broja, 626 postupaka je pokrenuto tokom 2018. godine, a ostalo su predmeti iz ranijeg perioda. Potreba je svih aktera: građana, instucija sistema i medija, da kroz alternativne načine rešavanja sporova, kakva je medijacija, isti rešavaju efikasnije i ekonomičnije, uz primenu načela dobrovoljnosti, poverljivosti i tajnosti, neutralnosti, jednakosti i konstriktivnizma. Na ovaj način otvara se perspektiva razvoju poverenja i pomirenja između svih zainteresovanih strana u komplikovanim društvenim procesima.
Medijacija naglašava razdvajanje stranaka i pozicija i fokusiranje na interese stranaka. Trenutno novinari teže da identifikuju stranke sa njihovim stavovima, koristeći model izveštavanja „stranka X kaže, stranka Y kaže“. Ovaj format može imati tendenciju da zaključa stranke na njihovim pozicijama i da njihove pozicije učini nerešivijim. Medijacija naglašava analizu i izveštavanje o strankama na bazi interesa. Ako novinari ne analiziraju, ne pomažu da identifikuju i saopštavaju osnovne interese i potrebe ljudi, oni samo plasiraju propagandu. Novinari moraju da posvete veću pažnju svojoj upotrebi jezika i izboru tema. Mediji imaju tendenciju da koriste izraze sa teškim pozitivnim i negativnim konotacijama, i da svode složene perspektive na oštre dihotomije, kao što su npr. desničarska ili levičarska, prozapadna ili proistočna itd. Novinari, takođe, moraju da postanu svesniji uticaja onoga što je ostalo neizrečeno. Medijacija, takođe, naglašava aktivno slušanje, umetnost parafraziranja, sumiranja i važnost davanja jednakog vremena svakoj strani. Autori primećuju da, dok novinari podržavaju ove veštine u teoriji, u praksi mnogi medijski izvori postaju usklađeni sa određenom stranom ili perspektivom i zadovoljavaju se time što imaju kredibilitet samo u ograničenom krugu konzumenata informacija. Autori sugerišu da bi, oslanjajući se na iskustvo medijatora, novinari mogli bolje da nauče kako da istovremeno steknu poverenje, izgrade kredibilitet i obezbede tajnost i autoritet.
Projekat „Mediji kao medijator i medijacija u medijskim sporovima“ doprinosi unapređenju medijskog profesionalizma, istraživanja i analize stanja u medijskoj oblasti, unapređenju medijske pismenosti, edukaciji zaposlenih u medijima. Projekat ima za cilj jačanje stručnih kapaciteta novinarskog i ostalog kadra u medijima, podizanje nivoa medijske pismenosti, unapređenje novinarskog profesionalizma, jačanje novinarske autonomije i samoregulacije. Cilju je edukacija novinara i drugih medijskih stručnjaka, razmena iskustava u oblasti javnog informisanja, afirmacija novinarstva i upoznavanje stručne javnosti sa medijskim proizvodima.