Projekat pod nazivom „Medijski sporovi i uticaj na novinarsku profesiju u AP Vojvodini“ ima za cilj unapređenje medijskog profesionalizma, jačanje stručnih kapaciteta novinara, povećanje nivoa medijske pismenosti, edukacija u praćenju zakonske regulative i afirmaciju novinarstva kroz upoznavanje sa medijskim proizvodima i sporovima. Ove ciljeve projekat planira da postige kroz detaljna istraživanja i analizu medijskih sudskih postupaka, stručnu konferenciju i izradu specijalizovanog izveštaja.
Očekivani rezultati uključuju povećanje nivoa medijskog profesionalizma i pismenosti, bolje razumevanje medijske scene, jačanje novinarske autonomije i samoregulacije, kao i poštovanje novinarske etike. Ovaj projekat vidimo kao značajan korak u poboljšanju stanja medijske scene u AP Vojvodini.
Prema podacima Višeg suda u Beogradu, na osnovu statistike suda u proteklih pet godina primetan je blagi porast prijema novih tužbi u medijskim sporovima, dok je u 2021. primljeno je 637 tužbi, a rešena su 552 predmeta. Ranije se broj primljenih tužbi kretao oko 500 godišnje. Prosečno trajanje postupka je trenutno oko dve godine. Važno je naglasiti da se istraživanje u okviru projekta sprovodi u okolnostima novog zakonodavnog okvira, pa je važno referisati i na tu činjenicu.
Zaštita prava na privatnost, kao i časti i ugleda ličnosti, u poslednje vreme se zloupotrebljava tako što se tim povodom pokrene spor, ali i da bi se neki medij pod pritiskom tužbe i eventualne naknade štete primorao da prestane da izveštava o nekoj pojavi, događaju ili ličnosti. U medijskim sporovima uvek je pitanje gde je granica između prava na privatnost i zaštitu ličnosti i prava javnosti da zna i slobode medija. U sporovima se upravo ‘vaga’ koje od dva prava preteže.
Pojam „medijski spor“ može se odnositi na tužbe jednog medija protiv drugog, ili kada pojedinac pokrene spor protiv medija zbog zaštite časti i ugleda, a mogu da se vode i za zaštitu prava na odgovor i ispravku, kao i zbog zaštite presumpcije nevinosti. Poverenje između građana i pravosuđa često može biti narušeno senzacionalističkim izveštavanjem, koje se pojavljuje kada novinari prenose informacije koje nisu proverene iz više različitih izvora, kao i zbog nedostatka profesionalizma kod novinara i želje da se bude prvi kada se plasira vest. Obzirom na činjenicu da podatak o medijskim sporovima na teritoriji AP Vojvodine ne postoji, kao ni analiza njihovih uticaja na novinarsku profesiju, ovaj projekat će u velikoj meri doprineti novinarskim standardima.
Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Medijski sporovi i uticaj na novinarske standarde u AP Vojvodini”, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine. Sadržaj ovog teksta, isključiva su odgovornost sprovodioca projekta i nužno ne izražava stavove Pokrajinskiog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine.