U maju 2018. godine profil medijacije u Grčkoj se uzdigao uspostavljanjem obavezne medijacije za građanske parnice, pojavom koja je za mnoge bila kontradiktorna dobrovoljnoj prirodi medijacije.
Teoretski, medijacija nije nova pojava: dobro poznata direktiva Evropske Unije 2008/52/EC je uključena u nacionalni pravni sistem sa zakonom 3898/2010, postavljajući pravni okvir za vansudska razrešenja rasprava. Međutim, broj medijacija koji je od tad izvršen u Grčkoj je razočaravajuće nizak, pogotovo u poređenju sa brojem parnica koje su rešavane sudskim putem, a mogle su da budu razrešene medijacijom.
Običan građanin nije imao dovoljno znanja o posredovanju, s obzirom na nedostatak informacija od države i od pravnih stručnjaka; prošlogodišnje novine i naslovi vesti govorili su o obaveznom posredovanju, bez dodatnih objašnjenja. Većina pravnika je instituciju tretirala kao pretnju koja će smanjiti njihov rad tokom dugog perioda ekonomske krize u zemlji, i tako stvoriti negativan publicitet. Pre nego što je medijacija dobila šansu da postane deo našeg života, mnogi pravnici su je identifikovali kao nešto negativno i neustavno, tvrdeći da sprečava žalbe građana pred sudovima, što je ustavom zagarantovano pravo.
Ipak, niko nije govorio o činjenici da je obavezno posredovanje, uvedeno Zakonom 4512/2018, jednostavno uspostavilo obavezno prisustvo stranaka na prvom zajedničkom sastanku, radi obaveštavanja o posredovanju i da bi se istražila mogućnost posredovanja u njihovom sporu – ne postoji obaveza za dalje učešće u postupku. Na taj način je obezbeđen dobrovoljan karakter postupka.
Pritisci pravnog sveta, međutim, doveli su do toga da Ministarstvo pravde obustavi primenu kontroverznog člana zakona koji se odnosio na obavezno posredovanje, na godinu dana, do septembra 2019. Ipak, stručnjaci za posredovanje (tela za posredovanje, entiteti koji promovišu medijaciju, itd.) nastavili su sa naporima da informišu javnost i pravne stručnjake o prednostima posredovanja, putem seminara i radionica.
Ministarstvo je navelo da je razlog za obustavu primene člana 182 Zakona 4512/2018 o uvođenju obaveznog posredovanja bio preispitivanje radi pokrivanja svih aspekata i problema na koje je ukazao pravni svet. Ipak, tokom ovog perioda obustave, Grčka bankarska asocijacija uvela je nezavisno telo za rešavanje finansijskih sporova posredovanjem, pokušavajući da odgovori na potrebu za rešavanjem finansijskih sporova dužnika, usled dužeg perioda ekonomske krize u zemlji.
Nakon godinu dana čekanja, u novembru je grčko Ministarstvo pravde uvelo novi, revidirani Zakon o posredovanju 4640/2019, koji će, stupajući na snagu postepeno od 15. januara 2020., širiti primenu obaveznog posredovanja na većinu građanskih i privrednih sporova, pred grčkim sudovima. Zakon 4640/2019 predviđa da građanski i privredni sporovi nacionalne ili prekogranične prirode, postojeći ili budući, mogu biti predmet posredovanja, pod uslovom da strane imaju moć raspolaganja predmetom, u skladu sa odredbama materijalnog prava.
Pre podnošenja žalbe Sudu, zakon 4640/2019 uvodi obavezu advokata da pismeno obavesti svog klijenta o mogućnosti rešavanja spora ili njegovog dela posredovanjem, pre nego što zatraži pomoć suda, kao i o obavezi da prisustvuje prvoj zajedničkoj sednici, radi obaveštavanja o mogućnosti posredovanja u sporu. Ovaj dokument moraju potpisati i advokat i stranka, i mora se podneti zajedno sa parničnom tužbom da bi bio prihvaćen. Gore navedena obaveza stupa na snagu odmah nakon stupanja na snagu novog zakona, odnosno, nakon 2. decembra 2019. godine.
Građanski i privredni sporovi u okviru standardnog parničnog postupka, koji spadaju u nadležnost prvostepenih sudova i određeni porodični sporovi, moraće da prođu kroz obavezni prvi zajednički sastanak, posredovanje. Ovaj sastanak održaće se najkasnije u roku od dvadeset (20) dana nakon što je posrednik primio zahtev stranke koja želi da se okrene medijaciji. Ako bilo koja od stranaka boravi u inostranstvu, navedeni rok produžava se na trideset (30) dana od dana kada je zahtev upućen posredniku. Obavezni inicijalni sastanak u vezi sa medijacijom biće poverljiv i ne sme se voditi evidencija.
Nakon završetka zajedničkog inicijalnog sestanka, medijator sastavlja izveštaj, potpisuje ga on i svi učesnici, a ako se podnosi tužba ili je već bila podneta, izveštaj se zajedno sa njom podnosi na sud. Ako ne, tužba se smatra neprihvatljivom. U ovom zapisniku treba navesti način na koji su stranke obaveštene o obaveznom početnom sastanku i jesu li one prisustvovale sastanku. Zakonom su predviđene određene novčane kazne u slučaju da se jedna od strana ne pojavi na prvom zajedničkom sastanku u cilju posredovanja.
Zakon je stupio na snagu 30. novembra 2019. godine, međutim, predviđa da će se odredbe o prvom zajedničkom sastanku primenjivati od 15. januara 2020. za porodične sporove, a od 15. marta 2020. za tužbe iz nadležnosti prvostepenog suda.
Obaveznu medijaciju predviđenu Zakonom 4640/2019 (obavezno učešće na prvom zajedničkom sastanku) ne treba tretirati kao panaceu za pretrpani grčki pravosudni sistem i grčke sudove. Pozitivni rezultati bi se zaista mogli primeniti dugoročno, ali su za sad nedostatak informacija o posredovanju i nedostatak odgovarajućeg mentaliteta glavna pitanja koja treba razmotriti, nakon uvođenja medijacije u naše živote.