Uspostavljanje mehanizama, te zakonodanog i institucionalnog okvira za unapređenje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koje su od intaresa za mlade bilo je kruna zagovaranja mladih koje je počelo još od 2006. i 2007. godine, kada je i uspostavljeno prvo ministarstvo u čijem nazivu i resoru je bila omladina. Prva Nacionalna strategija za mlade doneta je 2008. godine kao prvi korak ka sistemskom rešavanju položaja mladih. Prvi zakon koji na sistemski način tretira oblast omladinske politike u Srbiji i postaje krovni dokument kojim se uređuje položaj mladih u društvu donet je 2011. godine (Zakon o mladima), a sa njegovom primenom se počelo 2012. godine. Donošenje ovog zakona predstavljalo je realizaciju javne politike za mlade, a u njegovim okvirima regulisano je i donošenje Nacionalne strategije za mlade, kao i akcionih planova koji je prate. Prema važećem zakonu, Nacionalna strategija za mlade je dokument kojim se uređuje naročito: aktivno učešće mladih u društvenom životu, obezbeđivanje ostvarivanja prava mladih na jednake šanse, informisanje mladih, podsticanje i vrednovanje tolerancije, demokratije, izuzetnih postignuća mladih, podsticanje i razvijanje formalnog i neformalnog obrazovanja, podsticanje i stimulisanje zapošljavanja i samozapošljavanja mladih i omladinskog preduzetništva, unapređivanje bezbednosti mladih, održivog razvoja i zdrave životne sredine, očuvanje i unapređivanje zdravlja mladih i druge aktivnosti i oblasti od značaja za mlade. Akcioni plan Nacionalne strategije za mlade određuje indikatore koji prate: stepen realizacije aktivnosti, period realizacije (potrebno vreme za ostvarivanje predviđenih ciljeva, rezultata i aktivnosti), nivo realizacije (republički, pokrajinski ili lokalni), nosioce i učesnike procesa realizacije, izvore verifikacije indikatora specifičnih ciljeva i aktivnosti i definiše ukupno potrebna sredstva za realizaciju. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dostavljaju na zahtev ministarstva, a najmanje jednom godišnje, izveštaj o sprovođenju akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade na svojoj teritoriji.
Nakon šesnaest godina reserno ministarstvo (do sada Ministarstvo omladine i sporta), menja naziv u Ministarstvo turizma i omladine. Resor mladih ponovo ide u paru. Ovoga puta sa turizmom. Nakon dvanaest godina pojavile su se i okolnosti koje ukazuju na potrebu donošenja novog Zakona o mladima. U februaru ove godine, tim povodom, održan je prvi sastanak radne grupe za izradu Nacrta zakona o mladima i započet proces izrade Zakona o mladima. U pozivu ministarstva zainteresovanoj javnosti, mladima, ustanovama, udruženjima koja sprovode omladinske aktivnosti i drugih zainteresovanih lica da dostave svoje pisane predloge i primedbe u vezi sa izradom Nacrta zakona o mladima, kao osnovne i suštinske izmene koje treba da obezbedi novi tekst Zakona o mladima navode se sledeća pitanja:
- unapređenje sistema finansiranja i sufinansiranja programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora, unapređenja kriterijuma i postupka za odobravanje programa i obezbeđenje mehanizma finansiranja projekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju;
- unapređenja koordinacije nosilaca omladinske politike u vođenju omladinske politike i ostvarivanju funkcija praćenja stanja u oblasti omladine;
- unapređenja Jedinstvene evidencije udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovih saveza;
- stvaranje uslova za profesionalizaciju i standardizaciju omladinskog rada, kancelarija za mlade, saveta za mlade i prostora za mlade.
Međutim, kao izuzetno važno, potrebno je naglasiti da bi ovaj proces morao doprineti i usaglašavanju ovog zakona, koji bi prema složenosti izrade i obimu sadržaja trebalo da predstavlja sistemski zakon za mlade, sa jednim drugim sistemskim zakonom koji uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržinu planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, međusobnu usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obavezu izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodnu primenu obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa. Reč je o Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018) (u daljem tekstu: Zakon o planskom sistemu). Naime, ovim zakonom je propisana obaveza da se zakoni i podzakonski akti koji uređuju postupak donošenja dokumenata javnih politika, usklade sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Obzirom da važeći Zakon o mladima („Sl. glasnik RS“, br. 50/2011 i 116/2022 – dr. zakon) (u daljem tekstu: Zakon o mladima) uređuje sistem javnih politika za mlade u članovima 10., 11. i 12., u ovom trenutku u pravnom poretku egzistiraju dva zakona na osnovu kojih se mogu kreirati dokumenti javne politike za mlade. Ovo je naročito važno, jer su ova dva akta u koliziji, a posebno kada su u pitanju lokalni akcioni planovi za mlade i pokrajinski akcioni planovi za mlade, uz bitnu činjenicu da je nedavno usvojena Strategija za mlade 2022 – 2030., u potpunosti usklađena sa Zakonom o planskom sistemu.
Dakle, zakon o mladima je poseban zakon koji nije usklađen u propisanom roku sa Zakonom o planskom sistemu (član 54). Takođe, u okviru Priloga 11, koji je sastavni deo Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (“Službeni glasnik RS”, broj 8/19), navedena je „Omladina“ kao oblast planiranja i sprovođenja javnih politika. Prema Zakonu o mladima (član 12. stav 2), kao posebnom zakonu, jedinica lokalne samouprave i autonomna pokrajina mogu da izrade lokalni/pokrajinski akcioni plan za mlade. Međutim, prema Zakonu o planskom sistemu jedinica lokalne samouprave i autonomna pokrajina mogu da pristupe i izradi Strategije ili Programa za unapređenje položaja mladih sa pratećim Akcionim planom i da kao pravni osnov za izradu dokumenta javne politike navedu član 10. i 38. Zakona o planskom sistemu. Shodno navedenom, jedinica lokalne samouprave/autonomna pokrajina mora doneti odluku da li pristupa izradi akcionog plana za mlade ili pristupa izradi Strategije, odnosno Programa. Takođe, ostaje nejasno da li, ukoliko odabere prvu opciju, jedinica lokalne samouprave/autonomna pokrajina ima obavezu da primenjuje Zakon o planskom sistemu u smislu metodologije izrade akcionih planova (ili ih, kao i dosad, u pojedinim slučajevima ima smatrati strateškim dokumentim i tako ih kreirati). Takođe, pored ostalih, postavlja se i pitanje koegzistencije akcionih planova izrađenih na različitim nivoima i prema različitim tumačenjima, kako zakona, tako i metodološkog pristupa, te kumulativne ili varijabilne primene različitih strateških, zakonskih i podzakonskih akata, pa i različitih perioda na koje se odnose.
Ovakva situacija u praksi donela je veliki broj izazova, nedoumica i nesuglasica prilikom planiranja i realizacije omladinske politike na lokalnom i pokrajinskom nivou, počevši od dana primene Zakona o planskom sistemu, pa sve do danas, te je u tom smislu posebno važno novi Zakon o mladima uskladiti sa zakonom koji tretira planski sistem Republike Srbije. Najpre, revidiranjem pomenutih članova 10., 11. i 12. važećeg Zakona o mladima, kao i Strategije za mlade 2022 – 2030. u poglavlju 8., koje uređuje obezbeđivanje sredstava za njenu realizaciju.
Milan Krilović,
koordinator izrade Nacrta Akcionog plana za mlade AP Vojvodine i Nacrta lokalnog akcionog plana za mlade Grada Novog Sada.