Postoje trenuci kada shvatimo da problemi nisu veliki zato što su nerešivi, već zato što ljudi prestanu da razgovaraju. U Srbiji se to posebno vidi u oblasti zaštite životne sredine. Godinama imamo zakone, strategije, planove i programe. Imamo aktiviste, stručnjake, inženjere, šumare, nastavnike, preduzetnike i javna preduzeća. Ono što često nemamo jeste, a to je stvarni dijalog.
Zato je multisektorski susret održan 03.12.2025. godine u Novom Sadu, u hotelu Šeraton, imao posebnu težinu. Institut za medijaciju i pregovaranje javne politike imao je priliku da u tom procesu bude neutralni medijator dijaloga između organizacija civilnog društva, institucija, privrede i javnih preduzeća. Taj dan nije bio još jedan okrugli sto, već prostor u kome su svi učesnici sedeli u istom krugu, bez bine, bez titula, bez uloga moći. Samo ljudi, sa različitim iskustvima, ali sa zajedničkom temom kako da priroda u Srbiji ima budućnost.
Kao medijatori, iz prve ruke znamo koliko je poverenje krhko. Civilno društvo često vidi institucije kao zatvorene i spore. Institucije često doživljavaju aktiviste kao konfrontacione. Privreda se ponekad oseća izostavljenom iz zelenih politika, a građani izgubljeno između svega toga. I upravo tu nastaje prostor za konflikte, frustracije i – nažalost – neefikasne politike.
Na dijalogu u Novom Sadu isplivale su važne istine. Govorilo se o konkursima koji su neujednačeni, o ekološkim taksama čije se trošenje ne vidi, o lokalnim zajednicama koje žele promene, ali često nemaju kapacitete da ih sprovedu. Govorilo se i o civilnom društvu, otvoreno i samokritično, o neodrživosti, površnim projektima i o tome kako mnoge organizacije moraju da se sele u Beograd ili veće centre da bi uopšte opstale.
Ali, još važnije, govorilo se o mogućnostima. O tome da zelena ekonomija može da stvori nova radna mesta. Da socijalna i zelena preduzeća mogu spojiti ekologiju i razvoj. Da obrazovanje i mediji mogu da podignu ekološku pismenost. Da transparentnost može vratiti poverenje. I da bez stalnog dijaloga, ništa od toga neće zaživeti.
Najvažniji trenutak tog dana desio se na samom kraju. Predstavnici organizacija civilnog društva iz cele Srbije doneli su zajedničku odluku da formiraju mrežu „Priroda nas spaja“. Ne kao još jednu formalnu strukturu, već kao živu platformu ljudi koji ne žele da odustanu. Ljudi koji znaju da se sistem ne menja preko noći, ali i da se bez upornosti ne menja nikada.
Za nas, kao medijatore, to je suština. Medijacija nije samo rešavanje sporova. To je stvaranje prostora u kojem različiti mogu da počnu da veruju jedni drugima. Kada se to desi, politika postaje humanija, a priroda dobija šansu.
Sumirani izveštaj možete pogledati OVDE
